Batat daje najbolje prinose na oceditom i rastresitom zemljištu. Prethodna kultura na površini na kojoj se sadi ne bi tebala biti kukuruz, jer prskanje kukuruza od korova smeta batatu. Najbolje predkulture su žitarice svih vrsta. Preporučuje se da se pre sadnje batata zemlja dobro isfrezuje te digne na gredice i razvuče crna plastična folija. Folija onemogućuje rast korova, a ujedno zadržava potrebnu količinu vlage i povećava temperaturu koju biljka jako voli. Razmak između redova treba biti 120 cm, a u redu biljka od biljke 30-40 cm.

 

Sadnja se odvija isključivo iz rasada i to kada prođe opasnost od mrazeva, tokom maja meseca, pa čak i u junu jer batat dostigne zadovoljavajuću težinu korena već nakon 90 dana. Veoma je bitno da se sadnice batata nakon sadnje dobro zaliju, a potom zalivanje više nije potrebno, osim u slučaju ekstremne suše. Batat vrlo brzo pusti svoje mreže vodoravno, pa se tako pokrije cela površina zemlje. To onemogućava rast korova i sve do vađenja batata u polju više nema posla. Štetnici ga ne napadaju iznad zemlje, pa batat ne treba tretirati sa preparatima. U zemlji mu male štete mogu napraviti žičnjak i poljski miševi.

Vađenje batata se obavlja krajem septembra i u oktobru, ali svakako pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Prilikom vađenja treba paziti da se koren batata ne ošteti, jer u tom slučaju može doći do truljenja. Korenje batata treba sortirati na način da se oštećeni odvajaju od neoštećenog korenja. Batat treba čuvati u mračnoj i toploj prostoriji u kojoj temperatura ne bi smela pasti ispod 10 stepeni. Nikako se ne sme držati u frižideru ili hladnjači, jer bi u tom slučaju istrulio.